Evropska unija i Zapadni Balkan: Bosna i Hercegovina dobila status kandidata, šta to znači za građane, šta za Sarajevo, a šta za Brisel

Šest godina pošto je Bosna i Hercegovina (BiH) predala zahtev za članstvo, evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji potvrdio je da je Evropska komisija preporučila da im se dodeli status kandidata.

Uz poruku da Evropa ispunjava obećanja, Varhelji je saopštio da je otvaranje vrata za BiH prekretnica u politici proširenja EU.

„Put u EU je otvoren.

„Imamo velike nade i očekivanja da će 14 ključnih prioriteta biti ispunjeno na dobrobit građana", istakao je Varhelji.

https://twitter.com/OliverVarhelyi/status/1602645751418552320

Od političara u Sarajevu očekuje se da ispune, ne tako kratak spisak, od 14 prioriteta i reformi koje se odnose na demokratiju i vladavinu prava i o njima nema pregovora.

„BiH ih mora ispuniti sve pre nego što bude u mogućnosti otvoriti pregovore", istakao je prethodno evropski komesar za proširenje, prenosi Oslobođenje.

• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
• Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za članstvo u EU, lideri Zapadnog Balkana očekivali više
• Kristijan Šmit za BBC na srpskom: „Želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik u BiH"

Šta vest znači za građane?

Za građane BiH kandidatski status poruka da EU nije u potpunosti zaboravila na njih, kaže politički analitičar Adi Ćerimagić.

„Međutim, ova odluka neće stvoriti euforiju ili velika očekivanja.

„Građani vide da ni Crna Gora i Srbija, koje pregovaraju već 10 odnosno osam godina, nisu blizu članstva u EU", kaže analitičar Inicijative za evropsku stabilnost.

„Štaviše, danas se čini dalje nego pre 10 godina. I tu je krivica i EU", napominje on za BBC na srpskom.

Šta znači za vlasti u Sarajevu?

Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković istakla je da je ovo istorijski korak njene zemlje ka EU.

„Svima sam govorila da je za nas taj put mnogo više od samog ispunjavanja uslova, reformi, političkih i tehničkih kriterijuma.

„Evropski put je nešto što sve ujedinjuje sve građane BiH u nadi za bolje sutra, napisala je Turković na Fejsbuku.

Kada je najavljeno da će BiH dobiti ovaj status, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zahvalio se na Tviteru Varheljiju na angažovanju, ali i izrazio „i sumnju da ovakva BiH s međunarodnom upravom i OHR može ostvariti bilo kakav napredak".

OHR je Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice koji u ime Ujedinjenih nacija nadgleda i koordinira sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini.

• Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija
• Srbin, Hrvat, Bošnjak: Treba li lična karta da odaje nacionalnost u Bosni

Za vlasti u Sarajevu odluka o statusu kandidata je na neki način ispravka dugogodišnje pogrešno vođene EU politike, kaže Adi Ćerimagić.

EU prvo BiH nije dopustila godinama da preda zahtev za članstvo, podseća on.

„Kada konačno jesu, Komisija je odlučila 2019. da ohladi i ono malo nade kroz mišljenje koje nije uključilo referencu na kandidatski status.

„U isto vreme, ova odluka je poziv da nove vlasti shvate ozbiljno put do otvaranja pregovora o članstvu, i kao i Skeverna Makedonija ili Albanija, urade i više od onoga što je potrebno", kaže analitičar.

Bosna i Hercegovina je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala 2008, ali je na njenom putu evrointegracija bilo dosta prepreka.

Zahtev za članstvo prvi put je predala 2016, a ubrzo je dobila set od nekoliko hiljada pitanja na koja treba dati odgovor - što se nije dogodilo.

Evropski zvaničnici govorili su da je BiH najdalje na Zapadnom Balkanu, kada je reč o evropskim integracijama.

Krvavi rat na području BiH, tokom raspada Jugoslavije, okončan je 1995. godine Dejtonskim sporazumom.

Zemlja je tada podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a zbog komplikovanog političkog sistema i izvršne vlasti i na kantonalnim nivoima često se nalazi u političkoj pat poziciji.

Pročitajte i ove priče o 30 godina rata u Bosni i Hercegovini:

• Kad je zaista počeo rat u Bosni i Hercegovini
• Koncerti za mir u Sarajevu, Kragujevcu i Beogradu koji nisu zaustavili rat u Jugoslaviji
• Praznik i(li) kamen spoticanja: 30 godina referenduma o nezavisnosti Bosne i Hercegovine
• Kako su izbeglice iz Bosne i Hercegovine pronašle utočište u dalekom Pakistanu
• Kako je razum pobedio oružje u bosanskom selu Baljvine: „Pusti rat, nemamo vodu u 21. veku“
• Ima li života posle rata: Kako sukob u Ukrajini veteranima rata u Jugoslaviji vraća užase pred oči
• „Ja nisam bila žena, već figura za mučenje": Sudbine žena iz Bosne i Hercegovine koje su promenile međunarodno pravo
• Nevidljiva deca rođena iz silovanja tokom rata u Bosni
• Selo u okolini Zvornika koje su obnovile žene: „Bila sam u klinču, sva povijena, ali više nisam, sad sam neka druga ja"
• „Most na suhom": Kako je OKC „Abrašević" postao mesto susreta mladih u podeljenom Mostaru
• Kako je nastala bosanska marka, jedina marka koja i danas živi
• Hotel u Sarajevu: Grad u gradu i utočište na prvoj liniji fronta
• Kako je sniman jedini igrani film u opkoljenom Sarajevu
• „Ne pucaj, ne pucaj": Reči koje nisu sprečile Dobrovoljačku, krvavu epizodu rata u Sarajevu
• „Bilo nas je pet u vozilu - samo sam ja preživeo": Tuzlanska kolona, 30 godina kasnije
• Na trening pod snajperima: Kad su Grbavicom umesto fudbalskih lopti leteli meci

Kako je ranije Ćerimagić izjavio, poslednje 23 godine EU kandidatski status dodeljuje zemljama koje u su u najvećem broju bile vrlo daleko od standarda i članstva i to je, po pravilu, bila politička poruka toj zemlji ili njenim političarima.

„Tako je Turska, koja je prva dobila kandidatski status, dobila u trenutku kada je na snazi imala smrtnu kaznu, Hrvatska je dobila bez da je isporučila sve optužene za ratne zločine, a Srbija kao političku podršku tadašnjem predsedniku Borisu Tadiću u pokušaju da bude ponovno izabran za predsednika Srbije", rekao je Ćerimagić za Buku.

Turska ima status kandidata, ali i suštinski stopirane pregovore.

Šta ovo znači za Brisel?

Za Brisel je ova odluka minimum što je mogla uraditi u promenjenoj geopolitičkoj situaciji, kaže Ćerimagić za BBC.

Time se, smatra, pokušava ispraviti dugogodišnja pogrešna politika prema BiH.

„Međutim, da bi Brisel povratio verodostojnost i uticaj u BiH, njena politika u regionu će se morati revitalizirati.

„EU mora odgovoriti koji je to cilj kome one zemlje koje se reformišu idu i omogućiti tim zemljama da dođu do tog cilja u razumnom vremenu", ocenjuje Ćerimagić.

Srbija je poslednju šansu za pristupanje Uniji imala 2018, kada je Evropska unija donela strategiju proširenja na Zapadnom Balkanu.

U njoj je jasno bio naveden cilj da Srbija i Crna Gora do članstva dođu 2025.

Taj datum više puta je odlagan.

Pošto je 2012. postala zemlja kandidat, kao datum ulaska u EU pominjala se 2014, a zatim i 2016.

Naredno veliko obećanje dao je 2014. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada na funkciji premijera, rekavši da će Srbija ući u Uniju 2020.

Ipak, kada je 2020. i stigla, Vučić je ovaj rok pomerio - za 2025.

„EU duboko žali zbog nazadovanja Srbije u pogledu sankcija Rusiji"

Međutim, tu godinu više niko ne pominje ni u Beogradu, ni u Briselu.

Odluku o davanju statusa kandidata Bosni i Hercegovini, Savet ministara EU objavio je u širim zaključcima o Zapadnom Balkanu, i prvi put o Moldaviji, Ukrajini i Gruziji koje su od letos na evropskom putu.

U delu o Srbiji istaknuto je da pozdravljaju ukupni napredak prema EU, sa 22 otvorena poglavlja od 35 ukupno i dva poglavlja dosad zatvorena.

U kontekstu rata u Ukrajini, dodaje se da, „EU duboko žali zbog nazadovanja Srbije u usklađenosti sa zajedničkom evropskom spoljnom politikom, posebno u odnosu na sankcije protiv Rusije i Belorusije, kao i zbog spoljnopolitičkih aktivnosti koje su u suprotnosti sa zajedničkim pristupom EU".

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.13.2022)