Srbija, Kosovo i kretanje: Do kada će se lepiti nalepnice na automobilske tablice

Punih šest meseci prošlo je od kada su se Beograd i Priština dogovorili da registarske tablice na automobilima privremeno prekrivaju nalepnicama na prelazima.

Ali sada nije jasno da li će taj sporazum biti automatski nastavljen.

Pregovori u Briselu 21. aprila nisu doneli rezultat, uprkos oprečnim tvrdnjama predstavnika Beograda i Prištine.

Petar Petković, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, rekao je da sporazum od 30. septembra 2021. za sada ostaje na snazi, dok je Besnik Bisljimi, predstavnik Prištine, kazao da nije postignut dogovor o rešenju za naredni period.

Mirko Ilić je zbunjen. Za 15 dana planira da putuje iz Kosovske Mitrovice do Niša kod prijatelja, ali nije siguran kojim će automobilom ići ili koje će tablice moći da koristi.

„Nije mi jasno da li to znači da će Priština opet zabraniti srpske tablice na prelazima i da neću moći da vozim po Kosovu ili da neću moći da se vratim iz Srbije", kaže Mirko za BBC.

• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina"
• Zašto je važna Zajednica srpskih opština

U septembru prošle godine, Srbi sa Kosova su organizovali proteste i blokadu prelaza jer su kosovske vlasti odlučile da zabrane ulazak i izlazak sa Kosova sa srpskim registarskim tablicama.

Problem je tada rešen, uz posredovanje evropskih diplomata.

Ali sada su dve strane ponovo na različitim stanovištima.

Dok kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da rok ističe danas (četvrtak), iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije uzvraćaju da to nije tačno.

Radne grupe Beograda i Prištine u Briselu ponovo pokušavaju da se dogovore.

To što Priština i Beograd ne mogu da se dogovore ni oko roka za dogovor, Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa iz Mitrovice, vidi kao „pokazatelj da dijalog ne da ne napreduje, nego da se vraća unazad."

„Ovo je možda najteži trenutak za dijalog Beograda i Prištine", kaže ona za BBC.

„Problemi sa tablicama, nemogućnost sprovođenja srpskih izbora na Kosovu - sve to otežava dogovore koji su postignuti pre više od deceniju", dodaje.

Fatmir Šeholi, izvršni direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa iz Prištine, saglasan je da se sporazumi koje su dve strane potpisale u Briselu u velikoj meri ne sprovode.

„Građani bilo koje nacije nisu dužni da trpe zbog političkih nesuglasica", kaže on za BBC.

„Ne znam koja kola da vozim"

Zbog različitog tumačenja dogovora, ljudima na Kosovu i Srbiji nije jasno šta će raditi sa tablicama, kaže Milica Andrić Rakić.

„Ako kosovska strana interpretira dogovor tako da on ističe i da režim stikera više ne važi, to znači da će 21. aprila stati saobraćaj sa Srbijom", kaže ona.

„Ljudi sa srpskim tablicama opet neće moći da uđu ili izađu sa Kosova."

Još veći problem, dodaje ona, jeste ako Priština odluči da ponovo zabrani registarske tablice sa oznakama gradova sa severa Kosova, kojih ima oko 9.500, kao što je to bilo pre šest meseci.

„Onda ćemo imati potpuno iste scene, ljudi neće moći da voze kola Hitne pomoći ili policije", objašnjava Andrić Rakić.

---

Vodič za razumevanje tablica na Kosovu

• KS (Kosovo) - neutralne tablice, čije je izdavanje prestalo u septembru 2020. Iako su neki očekivali da će biti produženo, već godinu dana se zna da njihovo važenje prestaje septembra 2021. godine
• RKS (Republika Kosovo) - tablice koje izdaju kosovske institucije. Svi koji u Srbiju ulaze sa ovim tablicama moraju da prekriju nalepnicom grb i oznake
• KM, PR, UR i slično - tablice koje izdaje Srbija za gradove i opštine na severu Kosova. Ove tablice se tolerišu na severu Kosova, a li u Srbiju mogu da pređu samo na prelazima Brnjak i Jarinje, uz obavezu da vlasnici prelepe nalepnicu na grb na tablici
• BG, NS, KG i slično - tablice za gradove u Srbiji koje izdaje Srbija. Oni koji sa ovim tablicama idu na Kosovo, moraju nalepnicom da prekriju grb

---

Upravo tablice sa oznakom 'KM' ima Mirko Ilić.

Ukoliko ih Kosovo ponovo zabrani, sa njima neće moći da se kreće ni po severu Kosova ili da ide do 20 kilometara udaljenog radnog mesta.

Ako ove tablice budu zabranjene, Mirko razmišlja da u Srbiju ode automobilom sa tablicama 'RKS', koje vozi njegova devojka, ali nije siguran ni da će to biti moguće.

Mirko misli da može da se dogodi da vlasti u Prištini ili Beogradu donesu neku novu odluku dok je on u Srbiji, pa da onda neće moći da vrati kola u Mitrovicu, ako, na primer, bude otišao sa 'RKS' tablicama.

„Ne znam koja kola da vozim", kaže Mirko za BBC.

„Neverovatno je koliko političari ne brinu o običnom čoveku, da na dan kada treba da se odluči nešto - mi ne znamo šta će to biti."

Mirko je bio jedan od onih koji su se pre šest meseci takođe bezuspešno uputili u Srbiju.

„Nečuveno", kaže on.

„I tada su mi upropastili planove za put, a sad opet moram da gledam u pasulj."

Koliko je zapravo dogovoreno da traju nalepnice

„Imamo dogovor."

Ovu poruku napisao je Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, 30. septembra 2021. godine, komentarišući privremeno rešenje za srpske tablice kada prelaze na Kosovo.

Uz poruku, Lajčak je objavio tri glavne tačke dogovora, od kojih je treća glasila da će biti formirana radna grupa koja će se baviti problemom nalepnica.

Radna grupa, dodato je, prvi put će se sastati 21. oktobra 2021, a šest meseci kasnije će predložiti i trajno rešenje registarskih tablica između Beograda i Prištine.

Na ovaj dogovor podsetio je Lajčak početkom aprila 2022. godine, posle sedmog sastanka Radne grupe za registarske tablice.

Isti datum pomenuo je i Aljbin Kurti, premijer Kosova, dodavši da će princip reciprociteta biti „srž svakog rešenja".

To zapravo znači da se Kurti zalaže da se i za automobile sa kosovskim i sa srpskim registarskim tablicama primenjuje ista logika na prelazima.

Tako, na primer, ako Srbija prizna kosovske tablice, i Kosovo će priznati srpske, ali ako Srbija odluči da se kosovske tablice i dalje prekrivaju, Kosovo će slediti ovaj primer.

• Ko je Aljbin Kurti
• Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma"

Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Srbije kažu da „21. april nije nikakav rok za prestanak važenja režima stikera".

Šta se desilo na sastanku 21. aprila?

Besnik Bisljimi, predstavnik Prištine na razgovorima o tablicama u Briselu, tvrdi da Srbija nije bila spremna za dogovor, prenosi Radio Slobodna Evropa.

„I danas, kada smo bili suočeni sa gorkom činjenicom da srpska strana ne želi rešenje, pokušavali smo da pronađemo prelaznu opciju, prebacujući odgovornost sa radne grupe na glavne pregovarače na prelazni rok od 30 dana. Srbija nije bila spremna da sarađuje.

Pokušaj da se postigne sporazum o registarskim tablicama okončan je bez uspeha", kazao je Bisljimi.

On je, međutim, potvrdio da kosovska strana neće preduzeti hitne akcije i da će vlada u Prištini doneti odluku kako će se postupati sa vozilima iz Srbije.

Petar Petković, Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, demantovao je Bisljimijeve izjave i istakao da je sporazum od 30. septembra 2021. još uvek na snazi.

„To je potvrdila i EU i gospodin Lajčak. To znači da do pronalaženja trajnog rešenja na visokom nivou, režim stikera se nastavlja", rekao je Petković novinarima posle sastanaka.

Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Priština, rekao je pregovarači nisu postigli dogovor o registarskim tablicama i pozvao ih da se ponovo sastanu narednih dana.

„Danas nije postignut dogovor o registarskim tablicama. Pozivam glavne pregovarače da se ponovo sastanu narednih dana da se dogovore o daljem putu i da ​nastave razgovore o drugim aktuelnim pitanjima", napisao je Lajčak na Tviteru posle trilateralnog sastanka.

Kako je došlo do dogovora o nalepnicama

Sporazum o slobodi kretanja Beograd i Priština potpisali su još 2011. godine u Briselu, uz posredstvo organa Evropske unije.

Ovaj sporazum je omogućio promet ljudi i robe, što do tada nije bilo moguće, a to je bio prvi sporazum dveju strana.

„Prvi uspeh briselskog dijaloga je bilo uspostavljanje slobode kretanja", misli Milica Andrić Rakić.

„Bilo bi tužno da sada dođe do drastičnog narušavanja tog uspeha."

Sporazumom je bilo predviđeno da se ukinu tablice sa oznakama gradova sa severa Kosova, kao i da se izvrši preregistracija tih vozila na RKS ili statusno neutralne KS oznake, koje izdaju kosovske institucije.

Tablice 'KM' ipak nisu ukinute u četiri opštine na severu Kosova, naseljene većinski srpskim stanovništvom.

Srbija je prihvatila statusno neutralne oznake ''KS', a vozači za 'RKS' tablicama su pri ulasku u Srbiju morali da ih zamene probnim i plate taksu.

• Čije su Gazivode
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
• Od grupe, preko Trojke i solo nastupa, do dueta posrednika u pregovorima u Kosovu

Sprovođenje Sporazuma bilo je oročeno na pet godina, pa je 2016. rešeno da se delovi tablica sa statusnim simbolima pokrivaju belim nalepnicama.

Dok je Srbija ubrzo počela da primenjuje sistem nalepnica za kosovske tablice, Kosovo je to učinilo tek pet godina kasnije - u septembru 2021. godine.

Dokle je došla primena Briselskog sporazuma

Između dva Sporazuma o slobodi kretanja, pre devet godina potpisan je i Briselski sporazum, dokument koji je trebalo da pokaže u kom pravcu idu pregovori i bude kruna dijaloga.

Sporazum je napisan na dve kucane strane, a na njihovom kraju se nalaze parafi tadašnjeg premijeri Srbije Ivice Dačića i Kosova Hašima Tačija.

Ključne odredbe Briselskog sporazuma su:

• Osnivanje Zajednice srpskih opština i principi na kojima će biti osnovana;
• Ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Srbije na teritoriji Kosova, odnosno njihovo stapanje u pravosudni sistem Kosova;
• Uspostavljanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova;
• Uspostavljanje komisije pri Apelacionim sudom u Prištini koja bi bila nadležna za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom;
• Sprovođenje lokalnih izbora u severnim opštinama (2013) uz posredovanje Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS);
• Završetak razgovora o energiji i telekomunikacijama do 15. juna 2013. godine;
• Nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU.

Iako Sporazum ima 15 članova, brojne stavke i danas nisu rešene, kaže Fatmir Šeholi.

„I dalje postoji problem sa strujom koju Kosovo plaća za Srbe na severu", dodaje on.

Problem je, kaže Šeholi, i Zajednica srpskih opština (ZSO).

Iako detalji nisu dogovoreni, ZSO bi trebala da bude formirana na severu Kosova od četiri opštine u kojima živi najviše srpsko stanovništvo.

Opštine bi trebalo da imaju nadležnosti o pitanjima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.

„Ustavni sud Kosova je odlučio da potpisani sporazum o ZSO nije u duhu sa ustavom Kosova", podseća Šeholi na odluku kosovskog suda iz 2015. godine da je ZSO neustavna tvorevina jer se ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.

Nije rešeno, dodaje on, ni pitanje oko zemljišta za manastir Visoki Dečani.

Ustavni sud Kosova je 2016. godine doneo odluku da 24 hektara zemljišta oko manastira pripada upravo Visokim Dečanima.

Ipak, lokalna vlast u Dečanima odbija da sprovede ovu odluku jer tvrde da je imovina u vlasništvu društvenih preduzeća Apiko i Iljirija, kao i da nikada nije pripadala manastiru.

Kao dodatni problem na severu Kosova, Šeholi vidi i nedostatak više jakih srpskih stranaka.

„Politički pluralizam kod Srba na Kosovu je izuzetno u lošem položaju", kaže on.

„Na Kosovu postoji samo jedan srpski politički subjekat, što ukazuje na apsolutni monopol političke scene, a to je izuzetno nezdravo za sve političke procese na Kosovu."

Na Kosovu je aktivna stranka Srpska lista, koja ima direktnu podršku Srpske napredne stranke, vladajuće u Srbiji.

Ono što jeste dogovoreno, dodaje Šeholi, jeste funkcionalno tužilaštvo i sudstvo na severu Kosova.

Tako su do 2015. opštine sa severa Kosova integrisane u pravosudni sistem Prištine, za razliku od perioda pre toga kada su imali posebne institucije.

I Milica Andrić Rakić kaže da je pozitivna strana sporazuma integracija policije i sudstva celokupnog Kosova.

„To je pojačalo kontakte između ljudi i poboljšalo međuetničke odnose na Kosovu", dodaje ona.

„Građani nisu dužni da trpe"

Kada su pre šest meseci blokirani prelazi Jarinje i Brnjak, Mirko je morao da ostavi kola u koloni i delom se vrati peške u Mitrovicu.

„Ovaj put mi se to neće dogoditi", dodaje on.

Vrlo je moguće da će odgoditi put dok se, kaže, „dve strane ne smisle".

Problem sa registarskim tablicama mora da bude rešen kako ljudi ne bi ispaštali, kaže Fatmir Šeholi.

Milica Andrić Rakić je izračunala da se za ovih šest meseci među zvaničnicima iz Evropske unije pominjalo čak osam varijanti kao rešenje.

„Ako ne bude postignut dogovor, to će onda značiti da je došlo do izostanka političke volje", dodaje ona.

---

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.21.2022)